Čini li se i vama da vam vreme, što ste stariji, brže prolazi?
Naučnici su otkrili da subjektivni pojam ubrzanja vremena doseže vrhunac oko 50. rođendana i da se posle ne menja.
“Naša percepcija vremena je sasvim subjektivna. To se vrlo lako primećuje u životnim situacijama: kad nešto čekam, vreme nam traje ‘čitavu večnost’, a kad nešto ne stižemo, imamo osećaj da leti”, kaže Petra Malešević, diplomirani psiholog.
5 najčešćih razloga za ulazak u brak: Nimalo srećni, a tako česti u današnje vreme
Što smo stariji, to smo svesniji ograničenosti vremena. Budući da bismo želeli da što više učinimo i postignemo, vreme nam je sve dragocenije pa tako njegov protok doživljavamo bržim. S druge strane, kad smo mali, rado bismo što pre da odrastemo i postanemo samostalni. Tad nam vreme prolazi jako sporo jer bismo želeli da teče brže. Ali vreme u oba slučaja prolazi jednako brzo, a pojam o njegovoj brzini iskrivljuju naše želje.
Stareći imamo sve manje iskustava vrednih pamćenja
Psiholozi su ponudili nekoliko mogućih objašnjenja pojma da se vreme ubrzava uporedo s našim starenjem. Psiholog Vilijam Džejms svojoj knjizi “Principi psihologije” napisao je da se vreme naizgled ubrzava jer stareći imamo sve manje iskustava vrednih pamćenja.
“Dok mladost pamtimo po prvom danu u školi, prvom samostalnom letovanju, prvom poljupcu i drugom, odsustvo novih iskustava u odrasloj dobi čini da se dani i nedelje ‘stapaju jedni u druge’, a da godine postaju ‘šuplje i urušavaju se'”, zaključio je Džejms.
Bogata sećanja na brojne epizode tokom studija stvaraju osećaj da je to razdoblje trajalo duže nego što stvarno jeste. Naše “epizodinko pamćenje” koje prima događaje, ljude, emocije i druge podatke s godinama je sve punije, rekla je Latica Mladina, psiholog i terapeut.
Ma da li je moguće: Nećete verovati posle koliko vremena ženama u vezi dosadi seks
“Psihologija učenja, pamćenja i mišljenja spominje efekat koji se sastoji od toga da najbolje pamtimo prve i zadnje sadržaje, a one u sredini značajno manje. Mislim da nam prirodni mehanizam uslovljava da pamtimo sve manje sadržaja i detalja. Pritom se najduže zadržavaju ona prva, najvitalnija sećanja, dok smo ponavljajuće radnje prisiljeni da brišemo, a to doprinosi efektu bržeg prolaska vremena”, kazala je.
(Izvor: Kurir.rs, foto: Pixabay)
